Од многих лепих и напредних села у Србији свакако је постојао важан разлог да се за прву дечију колонију изабере баш село Милошевац, село удаљено 78 км од Београда, у непосредној близини Велике Плане.
Један од најважнијих и пресудних разлога је тај што је, за оно време, општи образовни и културни ниво становника села био на завидном нивоу. Установа за породични смештај деце у Милошевцу основана је на основу одредаба Правилника за колоније, одојчад и малу децу, који је објављен у „Службеном гласнику“ 6. октобра 1929. године. Свој рад установа започиње 29. марта 1931. године, када су смештена прва деца. Писана документа о оснивању устнове нису сачувана, постоји само уписна књига (матична књига) деце Завода за здравствену заштиту мајки и деце из Београда, која је вођена за Дечију колонију у Милошевцу. Трагична ратна збивања у периоду од 1941. до 1945. године су негативно утицала на општу организацију породичног смештаја, ипак, и поред престанка бриге Централног завода и Државне управе, деветоро деце је остало у породицама Милошевца. До 1948. године установа породичног смештаја није постојала, да би првих 19 хранитељских породица поново примило децу 4. новембра 1948. године. То је нови почетак и нови живот Дечије колоније у Милошевцу.
Трагична ратна збивања у периоду од 1941. до 1945. године, негативно су утицала на општу организацију породичног смештаја. Ипак, и поред престанка бриге Централног завода и Државне управе, деветоро деце је остало у породицама Милошевца. До 1948. године установа породичног смештаја није постојала, да би првих 19 хранитељских породица поново примило децу 4. новембра 1948. године. То је нови почетак и нови живот Дечије колоније у Милошевцу. „Дечија колонија„ 1963. године прераста у „Центар за породични смештај деце“ и уводи различите профиле стручних радника: социјалне раднике, психологе и педагоге, који раде тимски и заједно са хранитељским породицама, и својом стручношћу остварују најбоље интересе деце. Хранитељство у Милошевцу се од давне 1931. године преноси са генерације на генерацију. У многим породицама постоје и три генерације хранитеља: баке које су, после много година бриге о деци престале да буду хранитељице, њихове ћерке и снахе које су активне хранитељице, али и унуке које преузимају ову одговорну, захвалну и племениту улогу. Постоје генерације породица које су одгајиле више од 40 оро деце. Велика животна неизвесност ове деце замењена је срећом да, уместо у дечијим и другим домовима, расту у породичним сеоским кућама и имају детињство и младост као и сва остала деца.
Од тада до данас мењали су се носиоци оснивачких овлашћења, мењало се и име установе, садржаји и облици рада, али једно је остајало увек исто несебична брига да се угроженој деци обезбеди лепо детињство и живот у породичној атмосфери и што је најважније пружи шанса да се сами изборе за своју будућност. Кроз дугу историју, име наше установе више пута је мењано. Данас наша установа носи име Центар за породични смештај и усвојење „ Милошевац“ за територију Подунавског округа. Седиште је у Милошевцу, улица Кнеза Михајла бр.1, СО Велика Плана. Делатност Центра дефинисана је Правилником о хранитељству («Службени гласник РС» бр.36/08), Уредбом о мрежи установа социјалне заштите за смештај корисника («Службени гласник РС», бр. 16/2012) и Законом о социјалној заштити («Службени гласник РС», бр. 24/11). Центар је регистрован код Привредног суда Пожаревац 21.08.2012. године Фи број 78/2012. Центар својим дугогодишњим радом и постојањем доприноси реализацији реформских циљева Републике Србије.
Облик социјалне заштите који наша установа обезбеђује у протеклих 85 година показао се и потврдио као најделотворнији облик заштите у односу на кориснике, што је потврдила и чињеница да је последњих година оформљено више центара за породични смештај на територији Републике Србије.
Дугогодишњи рад наше установе потврђују први малишани који су давне 1931. године смештени у хранитељске породице у Милошевцу, а данас прелазе осму деценију живота. Најмлађе дете смештено ове јесени има тек неколико месеци. То је Милошевац, поморавско село великог срца којем дугује сећање и највеће хвала око 5000 деце, која би, када би се поново окупила, сачинила још једно велико село „НОВИ МИЛОШЕВАЦ“.
